Prema članu 17. stav 4. tačka 1) Zakona o PDV, osnovica ne sadrži popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga.
U slučaju programa lojalnosti koji podrazumeva da obveznik ne naplaćuje realizovane bodove od trećeg lica, prihvatanje bodova kao „sredstva plaćanja“ suštinski ima karakter odobravanja popusta, jer kupljena dobra kupac plaća u manjem iznosu i to za vrednost realizovanih bodova. U skladu sa tim, obaveza za PDV treba da bude manja za iznos PDV-a koji je sadržan u vrednosti realizovanih bonova, odnosno u osnovicu za PDV ne treba da se uključuje „vrednost realizovanih bodova“. Međutim, za ostvarivanje ovog prava postoje, pre svega, određene tehničke prepreke.
Naime, potrošači mogu u prodajnim objektima da kupuju robu čiji se promet oporezuje po opštoj i posebnoj stopi PDV-a. U slučaju kada je na istom fiskalnom računu iskazana vrednost robe čiji se promet oporezuje po opštoj stopi PDV-a i vrednost robe čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV-a, za utvrđivanje umanjenja poreske osnovice bilo bi neophodno da se utvrđuje srazmera učešća jednih i drugih dobara u ostvarenom popustu. Suština je da iznos ostvarenog popusta treba da se raspodeli po artiklima čiji se promet vrši i da se osnovica za PDV utvrdi u iznosu umanjenom za ostvareni popust po artiklu.
Dodatni problem tehničke prirode odnosi se na slučaj kada kupac nabavljena dobra u celini plati sakupljenim bodovima (ukoliko takva mogućnost postoji). U tom slučaju, obveznik bi imao obavezu da obračuna PDV na osnovicu koja je utvrđena u skladu sa članom 18. st. 1. i 3. Zakona o PDV-u.
Posmatrano s aspekta poreskih propisa nije neophodno posedovanje odluke ili rešenja. Uobičajeno je da uslovi programa lojalnosti budu javno dostupni.